Изборни мониторСрбија бира
Пројекција мандата уживо Застава СрбијеПарламентарни избори25. октобар 2026.

Рачунање…

Пондерисани просек анкета из 2026. · 250 места · Д'Онтов метод · цензус 3%

250
мандата · већина: 126
Пројекција

Листе према броју мандата

Свих 18 листа које је прогласила Републичка изборна комисија. Бледи појас је интервал несигурности од 90%, а црвена црта цензус од 3%.

Анкете посебно мере само пет већих листа; остале вредности су процене (види: Методологија).
ЛистаПроцењена подршка%Места
Анкете

Шта показују анкете?

Националне анкете објављене од избора 2023. У просек улазе само анкете из 2026. које мере садашње листе; раније анкете показују тренд.

Све анкете у табели
Несигурност

Шансе и распони

Агенције се знатно разликују. Резултати испод потичу из 1000 симулираних избора: сваки је потпун резултат од 250 места, у којем листе расту једна на рачун друге.

Покретање симулација…

Распони мандата

Тачка: главна процена. Појас: 90% симулација. Испрекидана црвена линија: 126 (већина).

Шта је потребно?

Изабери листу и циљни број мандата — модел уназад тражи најмању потребну подршку (однос осталих листа остаје непромењен).

Циљ 126

Симулација

Израчунај сам

Свих 18 листа може да се подеси, а резултат се одмах освежава. Мења се само овај део — остатак странице приказује просек анкета.

Проценти од:

Цензус је 3% свих који су гласали (са неважећим листићима): око 3,08% важећих гласова, а у режиму „свих гласалих” тачно 3%. Бирачки списак: 6.451.292 бирача (РИК, коначан број из резултата избора). 2023: излазност 58,77%, неважећих 2,73%. Када се промени излазност, број гласова мањинских листа остаје исти.

Резултат

–

По листама: гласови и граница за +1 / −1 место„+1 место”: толико додатних гласова донело би још један мандат; „−1 место”: губитак толико гласова однео би један.
Д'Онтови количници око границе
Већина

Прављење коалиције

Кликни на листе: који савез би према просеку анкета достигао већину (126) или двотрећинску већину (167, за промену устава)?

Шта би било кад би…

Шта би било са другим правилима?

Исти однос гласова, израчунат по осам различитих правила расподеле: поред система мађарског Изборног монитора, три српске специфичности и метод највећег остатка. Системи засновани на изборним јединицама (једнокружни, двокружни, преференцијални, СТВ, регионални) нису укључени, јер Србија има једну изборну јединицу, а за листе из 2026. нема података по јединицама.

Већина (126)
Две трећине (167)
ЛистаСрпски (основни)Симулирано+/-
Позадина

Методологија

У Србији се 250 посланика бира у једној националној изборној јединици, са затворених листа. Провера модела: са званичним гласовима из 2023. даје тачно стварну расподелу 129 / 65 / 18 / 13 / 13 / 6 / 2 / 2 / 1 / 1.

Расподела мандата

  • 250 места, Д'Онтов метод: гласови листа деле се са 1, 2, 3…; 250 највећих количника добија места.
  • Цензус 3% од броја бирача који су гласали (укључујући неважеће листиће).
  • Мањинске листе: без цензуса; испод 3% њихов количник се множи са 1,35.
  • Потковица: листе су поређане слева надесно према политичком положају са српске Википедије (леви центар–левица → центар → десни центар → десница). Од две листе „великог шатора” Студентска листа је у центру, а Уједињена Србија десно од центра.

Просек анкета

  • Свежина: експоненцијално опадање тежине, полуживот 21 дан.
  • Бирачки списак: према резултатима РИК-а коначно 6.451.292 бирача (у решењу од 10. октобра 6.450.523; 2023: 6.500.666), од тога 102.147 пријављених у иностранству (податак од 10. октобра).
  • Величина узорка: тежина према √узорка (ако је непознат, 1000 испитаника).
  • Равнотежа агенција: свака агенција има један глас — Фактор Плус, који често објављује анкете, не надгласава остале.
  • Недостајући подаци: ако анкета не мери неку листу посебно, то се не рачуна као нула, већ се изоставља.
  • Листе које су одустале (НПС, ЗЛФ, ДС, Крени-Промени) и МИ–СН, који не учествује: изостављају се, а остале вредности се сразмерно увећавају.

Процене и несигурност

  • Мањинске листе: процењеним бројем гласова (а не процентом), јер је број мањинских бирача релативно сталан: СВМ око 60.000 (2023: 64.747 на парламентарним, 58.295 на покрајинским изборима; број становника опада), СПП око 24.000 (2023. још заједно са ДСХВ), СДА, албанска и руска листа са бројем гласова из 2023. Проценат проистиче из излазности; остале листе сразмерно деле остатак.
  • Мале српске листе (Карић, Либерално зелена, Ћале, Гајић): једнак део ставке „остали” из анкета.
  • Симулација: поновно узорковање анкета + грешка узорка + заједничка „грешка струке” од 3 поена; број гласова мањинских листа ±20%.

Симулација је математичка процена, а не предвиђање. Методологија истраживачких агенција у Србији није довољно транспарентна (према анализи БИРОДИ из 2026, пондерисање и финансирање ретко се објављују), а неке агенције се оптужују за пристрасност. Извори: sr.wikipedia.org — Парламентарни избори у Србији 2026.; en.wikipedia.org — 2026 Сербиан парлиаментарy елецтион, Опинион поллинг…, 2023 Сербиан парлиаментарy елецтион; РИК. Подаци ажурирани: 20. октобар 2026..

Контакт

Контакт

Имаш питање или примедбу на модел? Слободно пиши.

Овај пројекат настао је ради анализе парламентарних избора у Србији и визуелног приказа различитих сценарија, као сестрински сајт мађарског Изборног монитора. Ако имаш примедбу на модел — на пример о новој анкети, сврставању неке листе или процењеном броју гласова мањинских листа — слободно се јави преко контаката испод! Подаци из анкета и методологија се стално ажурирају. Циљ ми је да независно, користећи све доступне и релевантне податке, дам објективну слику изборних процеса у Србији: модел спаја најновије анкете са стварним српским изборним правилима, а провера на званичним резултатима из 2023. тачно враћа стварну расподелу мандата.

Уредник: Венцел Варјаши · varjasivencel.hu · © 2026 Изборни монитор. Сва права задржана.